Јога Лозница
Телесне вежбе изведене уз пуну пажњу другачије се доживљавају него механичко понављање. Јога пракса учи да свест, тело и дисање усклађено радимо.
Преузми ПДФ
Напомена. Поверење у сопствене могућности је драгоцено, али без довољно искуства не можемо бити сами себи лекари: усмерена пажња мења доживљај, а не замењује лечење. Ако осетимо бол или непријатност, прекинемо вежбу.
Психички део је неодвојив од сваке јога праксе. Према ауторима на које се ослањамо [1], телесне вежбе изведене уз пуну пажњу имају већи учинак на мишиће него уобичајено вежбање, и то без основних поставки индијске филозофије, па и без непотребног филозофирања уопште.
Мисли су облик испољавања наше свести и обликују наш однос према себи, људима и пословима. Од начина на који размишљамо зависи како доживљавамо оно што нам се догађа. Позитиван став помаже нам да проналазимо добро око себе, а стално понављање негативних мисли може да нас исцрпи и да појача осећај немоћи. Зато је пажња коју посвећујемо својим мислима важна. Снага усредсређене мисли је велика, али људи посвећени јоги не теже томе да овладају приликама у окружењу, већ желе да упознају сопствену суштину.
Шта кажу истраживања
Метаанализа 209 студија (преко 12.000 учесника) показала је да су терапије засноване на свесности (енг. mindfulness) умерено делотворне, нарочито за анксиозност, депресију и стрес, а сличног дејства као друге психолошке терапије [2]. Аутори једног теоријског прегледа предлажу да свесност делује преко четири компоненте: регулације пажње, свести о телу, регулације емоција и промене перспективе о себи [3]; новији преглед повезује праксу са променама у деловима мозга задуженим за пажњу и емоције [4]. Притом се та истраживања односе на програме свесности, а не на јогу у целини, па је поређење оквирно. Метаанализа о менталној вежби, односно замишљању извођења задатка, нашла је да она може да побољша извођење [5], што се уклапа у искуство јога праксе, али не доказује тврдње књиге о мишићима.
Замишљање и тело
Једноставан оглед пажње: испружимо десну руку са стиснутом песницом и испруженим кажипрстом, усредсредимо се на врх прста и замислимо да се ту скупља топлота. После краћег времена многи осете пецкање, а затим топлину и пулсирање у врху прста. То је пример како усмерена пажња мења доживљај тела.
Фотографија
Фотографија: Јога Лозница.
Извори
- Yesudian, S. i Haich, E. (1982). Joga i sport. Aranđelovac: Napredak.
- Khoury, B., Lecomte, T., Fortin, G., Masse, M., Therien, P., Bouchard, V., Chapleau, M.-A., Paquin, K. i Hofmann, S. G. (2013). Mindfulness-based therapy: A comprehensive meta-analysis. Clinical Psychology Review, 33(6), 763–771. https://doi.org/10.1016/j.cpr.2013.05.005
- Hölzel, B. K., Lazar, S. W., Gard, T., Schuman-Olivier, Z., Vago, D. R. i Ott, U. (2011). How does mindfulness meditation work? Proposing mechanisms of action from a conceptual and neural perspective. Perspectives on Psychological Science, 6(6), 537–559. https://doi.org/10.1177/1745691611419671
- Tang, Y.-Y., Hölzel, B. K. i Posner, M. I. (2015). The neuroscience of mindfulness meditation. Nature Reviews Neuroscience, 16(4), 213–225. https://doi.org/10.1038/nrn3916
- Driskell, J. E., Copper, C. i Moran, A. (1994). Does mental practice enhance performance? Journal of Applied Psychology, 79(4), 481–492. https://doi.org/10.1037/0021-9010.79.4.481