
Напомена. Јога, која обједињује положаје, дисање и медитацију, може бити допуна терапији, али терапију не мењамо без договора са лекаром.
Човек 21. века често живи удаљен од сопствене природе. Усамљеност је постала уобичајена, а са њом и бројна осећања која нам нису пријатна. Данас имамо безброј начина да остваримо контакт, а често се осећамо отуђено. Све мање имамо емпатије и способности за блиске односе. Живот нам је окренут стицању материјалног, а осећај испуњености и повезаности изостаје. Анксиозност је у порасту јер се променио систем вредности, док и даље имамо потребу да осмислимо живот и повежемо се са другима. Одржавамо односе који не почивају на стварним потребама и емоционалној размени, па остајемо ускраћени за лепу реч, додир, загрљај. Окрећемо се себи, а занемарујемо друге. То може да води ка анксиозности, егзистенцијалним кризама, осећају празнине и повлачењу, а некима и ка депресији [1].
Човек је постао јединка за себе, што је супротно људској суштини: још је Аристотел записао да је човек по природи друштвено биће [2].
Шта кажу истраживања
Јога нас наводи да стално преиспитујемо сопствени систем вредности и сопствене менталне и физичке снаге. Док практикујемо асане уз правилно дисање и довољно пажње, утичемо на процесе у телу, а вежбање се повезује са смањењем стреса и бољим расположењем.
Најобухватнији преглед обухватио је 12 насумично распоређених клиничких испитивања са укупно 619 учесника. Показао је умерене доказе да јога на кратак рок ублажава симптоме депресије у поређењу са уобичајеном негом, па аутори закључују да се јога може разматрати као допунска опција [3]. Дугорочни ефекти нису могли да се израчунају, а ниједно испитивање није бележило безбедност вежбања. Зато је и наш закључак опрезан: јога је допуна, а не замена за лечење.
Краткорочни ефекти
Један час јоге може да промени хемију мозга. У малој пробној студији мерена је ГАБА, главни умирујући преносилац сигнала у мозгу, снимањем магнетном резонанцом. После 60 минута јоге њен ниво је порастао за око 27%, а после 60 минута читања остао је непромењен [4]. Узорак је мали (8 вежбача јоге и 11 особа за поређење), па је то занимљива назнака, а не доказ: не зна се ни да ли је разлог сама јога или кретање уопште.
Зашто се помиње кортизол? Када смо под стресом, хипоталамус у мозгу шаље сигнал хипофизи, а она надбубрежним жлездама, које луче кортизол: хормон који тело припрема за борбу или бег. У кратком року то је корисно. Ако стрес траје, кортизол остаје повишен, а повишен кортизол се често налази код људи са депресијом. У једној индијској студији, у којој је 54 пацијента са депресијом праћено три месеца, кортизол је био виши него код здравих, а код оних који су вежбали само јогу опадао је заједно са симптомима [5]. Преглед 25 испитивања показује да јога највероватније помаже регулацији тог система стреса, али аутори истичу да су докази за сада прелиминарни [6]. Веза дакле постоји и има смисла, а колико је узрок, а колико пратећа појава, тек се истражује.
Жлезде и чакре
Жлезде са унутрашњим лучењем излучују хормоне који крвљу стижу до целог организма, па појачано или смањено лучење мења и тело и расположење. Смањена функција штитне жлезде често прати депресивно расположење [7], а дуготрајно повишен кортизол (Кушингов синдром) доводи до телесних и психичких промена [8]. Зато је разумљиво што се у јоги, која смирује систем стреса, о жлездама говори са пажњом.
У јоги се чакре представљају као симболички приказ центара у телу, поређаних дуж кичменог стуба, најчешће као цветови лотоса. Њихов број се од школе до школе разликује [9]. У новије време аутори их доводе у везу са жлездама ендокриног система (санскр. ajna, vishuddha, anahata, manipura, svadhisthana, muladhara):
- аџња (међу обрвама): хипофиза и епифиза [10];
- вишудха (грло): штитна и параштитне жлезде [10][11];
- анахата (срце): тимус [10][11];
- манипура (соларни плексус): гуштерача [11];
- свадхиштана и муладхара (доњи део стомака и основа кичме): надбубрежне и полне жлезде, а распоред се у описима разликује [11].
Седма, крунска чакра (сахасрара) схвата се као збир свих осталих [11]. Сами аутори истичу да та повезаност није научно потврђена [10][11], па је чакре поштено схватити као симбол, а не као медицинску структуру. Зато се јога не заснива на „стимулацији жлезда“: хормонску терапију увек прописује лекар. Пажња, дисање и покрет могу да смање стрес, а тиме и да повољно делују на хормоне стреса.
Дугорочни ефекти
После дужег бављења јогом краткотрајне промене прерастају у трајније. Вежбе нам помажу да останемо усредсређени и у контакту са осећањима, да будемо свесни садашњег тренутка и да своје мисли и осећања прихватимо као догађаје у сопственом уму. Могућност да себе посматрамо из мало другачије, мирније перспективе, да пратимо своје мисли без претераног оптерећења, помаже да реагујемо сталоженије.
О модулу
Модул за постизање менталног баланса организован је као курс од осам часова. Часови укључују различите јога положаје и потпуно јога дисање, уз усмеравање пажње на процесе који се повезују са ендокриним системом. Циљ није замена терапије, већ учење вештина које нам помажу да се осећамо боље.
Фотографија
Фотографија: Јога Лозница.
Извори
- Glediste.rs. (b.d.). Savremeni čovek i boljke 21. veka: kako usamljenost utiče na nas. https://glediste.rs/savremeni-covek-i-boljke-21-veka-kako-usamljenost-utice-na-nas/
- Biografija.org. (b.d.). Aristotel. https://www.biografija.org/filozofija/aristotel/
- Cramer, H., Lauche, R., Langhorst, J. i Dobos, G. (2013). Yoga for depression: A systematic review and meta-analysis. Depression and Anxiety, 30(11), 1068–1083. https://doi.org/10.1002/da.22166
- Streeter, C. C., Jensen, J. E., Perlmutter, R. M., Cabral, H. J., Tian, H., Terhune, D. B., Ciraulo, D. A. i Renshaw, P. F. (2007). Yoga asana sessions increase brain GABA levels: A pilot study. Journal of Alternative and Complementary Medicine, 13(4), 419–426. https://doi.org/10.1089/acm.2007.6338
- Thirthalli, J., Naveen, G. H., Rao, M. G., Varambally, S., Christopher, R. i Gangadhar, B. N. (2013). Cortisol and antidepressant effects of yoga. Indian Journal of Psychiatry, 55(Suppl 3), S405–S408. https://doi.org/10.4103/0019-5545.116315
- Pascoe, M. C. i Bauer, I. E. (2015). A systematic review of randomised control trials on the effects of yoga on stress measures and mood. Journal of Psychiatric Research, 68, 270–282. https://doi.org/10.1016/j.jpsychires.2015.07.013
- Hage, M. P. i Azar, S. T. (2012). The link between thyroid function and depression. Journal of Thyroid Research, 2012, članak 590648. https://doi.org/10.1155/2012/590648
- Pivonello, R., Isidori, A. M., De Martino, M. C., Newell-Price, J., Biller, B. M. K. i Colao, A. (2016). Complications of Cushing's syndrome: State of the art. The Lancet Diabetes & Endocrinology, 4(7), 611–629. https://doi.org/10.1016/S2213-8587(16)00086-3
- Weintraub, A. (2004). Yoga for depression: A compassionate guide to relieve suffering through yoga. New York: Broadway Books. Prema: Ristić, J. (2014). Jogom protiv depresije (prevod trećeg poglavlja) [Seminarski rad]. Beograd: Škola joge Vidya Yoga.
- Balkrishna, A., Sharma, V. K. i Sharma, N. (2018). Chakra genesis, a correlation between evolution of chakras & embryogenesis. Journal of Yoga & Physiotherapy, 6(4), članak 555694. https://doi.org/10.19080/JYP.2018.06.555694
- Madankar, P. R. i Sant, S. S. (2022). An approach to understand the mechanism of hormones with help of shadchakras. World Journal of Pharmaceutical Research, 11(10), 551–559. https://doi.org/10.20959/wjpr202210-24934