Јога Лозница
Пливање је добра препорука за свакога ко уме да плива, а нема довољно воље да редовно вежба дисање. Према ауторима на које се ослањамо, када се ритам покрета и ритам дисања ускладе, многи после месец или два редовног пливања осете више свежине и енергије.
Преузми ПДФ
Напомена. Поверење у сопствене могућности расте вежбањем, али без довољно искуства не можемо бити сами себи лекари ни спасиоци. Ко има тегобе са срцем или плућима, нека се пре пливања и вежби дисања посаветује са лекаром; задржавање даха под водом никада не вежбамо сами.
Пливање је један од најприроднијих облика кретања и, када се упражњава редовно и умерено, једна од најкориснијих телесних активности. Ритмични покрети воде пливача ка дубоком и контролисаном дисању, сличном пранајами. Да би пливање дало што више, корисно је ускладити дисање са правилима потпуног (трослојног) јога дисања [1].
Пливање је природно, исконско кретање тела које пливача води ка правилном ритму дисања.
Шта кажу истраживања
У испитивању са 27 такмичарских пливача (13 до 20 година), месец дана јогијског дисања, пола сата пет пута недељно, побољшало је плућне функције и смањило број завеслаја по удисају у односу на контролну групу [2]. Испитивање је мало и односи се на врхунске пливаче, па се не може пренети на свакога. Метаанализа 10 испитивања показала је да тренинг дисајних мишића побољшава пливачке резултате [3], а новији преглед 14 студија са 375 такмичара повезује га са јачим удисајним мишићима и бољим аеробним пливањем, уз напомену да су протоколи различити [4].
Дисање и телесна тежина
Уобичајено је мишљење да се пливањем може смршати. То је делимично тачно, али није правило: има људи који редовно пливају, а тежина им се не мења. Аутори књиге на коју се ослањамо сматрају да је разлог у томе што ни добри пливачи често не дишу правилно, а стечену навику тешко је променити [1]. Зато је добро да прва мисао о пливању буде брига о сопственом здрављу, а не само о тежини. Ако тежина нагло расте или опада без јасног разлога, јавимо се лекару, јер узроци могу бити различити.
Како дисати при прсном пливању
Прсно пливање је најбоље за почетак. Цела тајна је у повезаном, ритмичном пливању без напора:
- Удахнемо кроз уста или нос и спустимо лице у воду.
- Док је лице у води, направимо два лагана завеслаја.
- Када нам се руке врате до груди, полако издишемо кроз нос, тако да при крају четвртог завеслаја остане тек толико ваздуха да из носа издувамо преостале капи воде.
- Одмах затим удахнемо и поново спустимо лице у воду; поступак се понавља.
Тако пливање постаје једноставна вежба пранајаме у води. Задржавање даха током два завеслаја може се после неколико месеци вежбања постепено продужавати на више завеслаја, али никада до нелагодности. Због безбедности пливамо уз друштво или уз надзор спасиоца.
Ако смо превише мршави
Неки људи због мршавости избегавају физичку активност, из страха да ће смршати још више. Њима пливање уз свесно дисање такође може бити добра активност, јер је благо према зглобовима и подстиче опуштање. Вода је пријатељ: не треба јој се опирати, довољно је допустити јој да нас носи. То је лакше рећи него учинити, али посвећеност и стрпљење дају добре резултате. Необјашњив губитак тежине треба проверити код лекара.
Фотографија
Фотографија: Јога Лозница.
Извори
- Yesudian, S. i Haich, E. (1982). Joga i sport. Aranđelovac: Napredak.
- Hakked, C. S., Balakrishnan, R. i Krishnamurthy, M. N. (2017). Yogic breathing practices improve lung functions of competitive young swimmers. Journal of Ayurveda and Integrative Medicine, 8(2), 99–104. https://doi.org/10.1016/j.jaim.2016.12.005
- Liu, S., Gou, P. i Lin, M. (2025). The effect of respiratory muscle training on swimming performance: A systematic review and meta-analysis. Frontiers in Physiology, 16, članak 1638739. https://doi.org/10.3389/fphys.2025.1638739
- Chen, Y., Yi, Q., Meng, K., Tao, K., Qin, S., Yue, Y., Bao, D. i Jiang, G. (2026). Effects of respiratory muscle training on swimming performance, respiratory muscle function, and pulmonary function of competitive swimmers: A systematic review and meta-analysis. Frontiers in Physiology, 17, članak 1770925. https://doi.org/10.3389/fphys.2026.1770925